Građani Srbije,
Dužni smo da budemo hrabri onda kada nam je Srbija obeshrabrena. Dužni smo da govorimo istinu Srbiji u kojoj je lakše lagati druge i sebe. Dužni smo da odbranimo naše pravo na Srbiju u Evropi i Evropu u Srbiji.
Svi mi, dobronamerni građani, borci za evropsku Srbiju od 9. marta do 5. oktobra, ogorčeni smo zbog mnogih proneverenih ciljeva. Posebno smo nezadovoljni zbog nepotrebnog i opasnog povlađivanja proevropske Vlade antievropskoj histeriji i strategiji da balvani sa dva carinska prelaza na severu Kosova blokiraju dobijanje statusa kandidata i datum početka pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji.
U zemlji bez vremena, gubitak statusa kandidata ili kandidatura bez datuma pregovora značice samo jos jedno ubijanje normalne budućnosti, još jedno propadanje svega što je u Srbiji opstalo, jos jednu izolaciju na periferiji Evrope svih koji iz Srbije nisu pobegli.
Za konfuziju u kojoj smo se našli najodgovornija je politika vlasti, koja je svojim kalkulisanjem i oklevanjem vrlo ozbiljno ugrozila evropsku orijentaciju društva i vitalne interese koji od nje zavise. Zato neka više niko ne očekuje da bez reči statiramo u obračunu koji se vodi protiv evropske Srbije. Mi danas ne možemo da uradimo poslove koje jedino može da uradi vlast. Oni koji vode Srbiju moraju da preuzmu odgovornost za njenu evropsku buducnost. Ukoliko se opredele za istinu, videće nas koji više ne možemo da čekamo, kako kroz minsko polje krčimo evropski put Srbiji koju oni vode.
Tužna je zemlja koja sebe trajno osuđuje na patnju kroz borbu koju vodi protiv sopstvene evropske buducnosti. Strašna je cena laži svih koji umanjuju težinu 9. decembra. Značaj tog datuma pred nama Srbija ne razume, kao što nije razumela pad Berlinskog zida ili posledice pristajanja na politiku rata i zlocina. Zato treba da se zna da će nas, ako ne odgovorimo istinom i demokratskom mobilizacijom, gore nego devedesetih godina, razoriti surovost ideje da Srbija moze bez Evrope.
U Srbiji se taj decembarski dan dozivljava i kao pretnja i kao šansa. Kroz njega se prelamaju i naša prošlost i naša budućnost, i pozitivna i negativna energija Srbije. Uspesi i neuspesi, sreca i razočaranje, radosti i strahovi nase generacije. Zbog toga se svojim jasnim stavom o budućnosti zemlje moramo suprotstaviti političkoj hipnozi kojom se umanjuje stvarni znacaj Evrope za Srbiju. Nestaćemo u samoizolaciji koja nam se nudi kao častan odgovor na navodno nečasnu Evropu.
Ne smemo da se povlačimo pred lažima kojima se krije crna statistika Srbije. Mi smo najsiromašnije evropsko društvo, sa najmanjom platom i penzijom, najvećom stopom nezaposlenosti, najmanjim investicijama, najvećim rastom duga, najnefunkcionalnijim obrazovnim sistemom i najvećim odlivom mozgova u Evropi. To nije slika naših sposobnosti, nego cena pogrešne politike. Cena koja će rasti sve dok tu politiku ne napustimo.
Užasno je što deo političkih, verskih, privrednih i kulturnih snaga u zemlji svoj interes prepoznaje u toj istorijski najdubljoj rupi u kojoj se možemo naći ako izgubimo evropsku budućnost. Mi imamo vlast, ali nemamo drzavu. U zemlji koja statira u evropskim integracijama nema posla dok vas "vlast" ne zaposli, nema sporta dok mu "vlast" ne predsedava, nema kulture bez pečata "vlasti", ni medija koje je "vlast" poštedela svoje uređivačke politike.
Dobro je što smo mi te realnosti svesni, i što smo spremni da borbom za evropsku Srbiju jasno kažemo u kakvom svetu želimo da živimo. Smisao vidimo samo u Srbiji promenjenih prioriteta, zemlji slobodnih građana koja je konačno pronašla mir sa sobom i susedima, društvu kojim vladaju pravo i efikasne institucije, zajednici koja ceni i podstiče znanje, rad i uspeh, razvija konkurenciju i otvara ekonomiju, modernizuje sve zaostalo. Samo tu ideju vreme može potvrditi kao pozitivnu viziju društva koje zna šta će sa sobom u 21. veku.
Danas, kao zrelo društvo, sposobno da racionalno rasuđuje o sopstvenim interesima, treba da se okupimo oko ideje preokreta koja vodi Srbiju u Evropu. Moramo svojom snagom naterati zvaničnu politiku Srbije da donese neophodne odluke, promeni kosovski kurs, iskoristi najvecu šansu i ispuni najveću obavezu ove generacije.
Naš odgovor na katastrofu kojom preti ujedinjeni antievropski front mora biti jasan, odlučan i snažan. Zato želimo da ujedinimo sve koji su za Srbiju u Evropi, okupljeni oko nje kao jedine ideologije koja danas predstavlja izbor zemlje. Sve naše razlike, sva naša razočaranja podredimo borbi za Srbiju u Evropskoj uniji. Sada je potrebna mobilizacija svih snaga protiv bede i zaostalosti.
Odbijamo da se povlačimo i pravimo kompromise s antievropskim uzurpatorima naše budućnosti. Ne smemo i nemamo pravo da odstupimo pred istim idejama koje su nas devedesetih gurnule u krvavu avanturu, koja se okončala istorijski najvećim porazom Srbije i srpskog naroda. Mi smo završili u izbegličkim kolonama i redovima pred ambasadama zemalja u koje su nam otišli najbliži, dok je Srbija osramoćena zločinima koji su u njeno ime počinjeni prema drugim narodima i njoj samoj. Te snage su se sada ujedinile oko zajedničkog cilja, da podignu barikade na svim putevima koji nas vode ka Evropi. Zaklanjajući se iza parola kosovske nesreće, koju su oni skrivili, Evropu proglašavaju za neprijatelja Srbije i svih Srba na svetu, prizivaju novu nesreću na Kosovu i tragediju u Srbiji, ponovo raspiruju mržnju prema susedima i prete da ćemo biti lider novog haosa.
Evropa nam je prvi državni interes i zbog stotina hiljada građana Srbije koji žive i rade u njoj, i zbog toga što na to ogromno tržište izvozimo 80 odsto svega sto izvozimo, i zbog investicija i fondova, i zbog toga što je Evropa i sistem vrednosti kojem težimo i podrška i solidarnost u nevolji. Evropska unija nam je u antifašistickoj istoriji, u politici, ekonomiji i tehnologiji, kulturi i obrazovanju, u igri, u svemu.
Nepriznavanjem kosovske istine i stvarnosti, ne menja se ni ta istina, ni ta stvarnost. Kosovo nije pod suverenitetom Srbije od rata ’99. i Kumanovske kapitulacije, nakon koje se Srbija s Kosova povukla. Zbog toga strategija "I EU i Kosovo" znaci ni EU ni Kosovo. Između evropskih država nema ni carinskih ni graničnih barijera, a naša Vlada, koja tvrdi da vodi Srbiju u Evropu, rizikuje da nam ta ista Evropa zatvori vrata zbog četvorice carinika na dva carinska prelaza. To niko ne može da razume, niti iko razuman u Srbiji može da razume Srbe koji Srbe na Kosovu hrane mržnjom prema Albancima sa kojima žive, pozivajući ih, sve češće, da na Kosovu opet prolivaju krv.
Srbija mora da promeni politiku ako želi u Evropu. Umesto starih kosovskih parola, treba nam nova politička hrabrost. Društvo pokreću vredne ideje, baš kao što ga uništavaju falsifikati, u šta se pretvorila današnja kosovska politika vlasti. Potrebna nam je vizija Srbije koju će vreme potvrditi, a ne demantovati. Ideja koja treba da učini jasnim horizont koji stoji pred nama. Takvu viziju i ideju ne možemo dosegnuti ukoliko smo izvan Evrope, u stalnom sukobu i nesporazumu sa vodećim demokratskim državama sveta.
Zato verujemo da je borba za Srbiju u Evropi i Evropu u Srbiji jedina ispravna i poštena politika.
Zato Srbiji treba preokret!
Ni 18. sednica Skupštine opštine Negotin nije donela, bar kada su u pitanju naši predlozi za dopunu dnevnog reda, ništa novo. Iako mi u odborničkoj grupi PREOKRET odgovorno tvrdimo da su naši predlozi bili konstruktivni i krajnje dobronamerni, odbornici vladajuće većine, saginjući glavu nisu ih prihvatili kao ni Opštinsko veće. Sa druge strane međutim u dnevni red su kao dopune uvršćene čak 24 tačke koje je predložilo veće „mudrih glava“, pa je samo izglasavanje dopuna dnevnog reda trajalo duže nego gotovo sama sednica. 
Ova fantomska dečja radost, kupljena je pre dve godine nakon izbora. Prvo je pričano da je klizalište besplatno (u vreme izborne kampanje) a zatim je kupljeno onako dotrajalo i polovno za oko 4 miliona dinara i pod velom tajne, polovno i nepotrebno. Kupljeno je ne zbog dece, jer da su o našoj deci mislili radilo bi klizalište i prošle i ove zime i deca bi se radosno klizala na njemu. Te velike pare su bačene kako bi se kupili glasači, i to u vreme kada se ostajalo bez posla, kada su otvarane narodne kuhinje, u najvećoj ekonomskoj krizi koja se dešavala.
Naravno da asfaltiranje ulica i uredjenje grada i svega planiranog kasnije nije uradjeno. Niti su ikada napravili projekte koji bi gradu nešto doneli. Niti bi za narednih 2o godina uradili ni pola onoga što smo mi uradili za kratko vreme naše vlasti.
O malim i sporednim ulicama ne brinu zaduženi za čišćenje snega. Njima je naručeno da ni jedna staza u gradskom parku ne sme da bude neočišćena, kao da su parkovi u ovim vanrednim zimskim prilikama puni šetača. Važnije je bilo ne zatrpati izlaze iz sporednih ulica, proći mehanizacijom barem jednom i kroz te delove grada u kojma živi većina gradjana i olakšati im dolazak u grad i odlazak na posao.
Smrzle se lampice i lampioni, pola žica i sijalica već ne radi, za narednu godinu neko će morati da kupuje nove . Ali to je sitnica! O tome će oni misliti sutra! Ili malo sutra ! Sada se dele novci za nove izbore ! Nema se vremena ovde za štednju.
„Srbiji neće biti bolje ako neko izgradi most u Beogradu od 400 miliona evra ili ako od državnih para izdvoji 10 000 evra za otvaranje jednog radnog mesta. Takvim potezima političari poput Đilasa i Dinkića sakupljaju samo sitne poene za svoje stranke. Srbiji treba kompletna promena sistema, a to jedino može da se dogodi ako uđemo u Evropsku uniju“ – istakao je između ostalog Nenad Milić, zamenik predsednika Liberalno demokratske partije i narodni poslanik u Skupštini Republike Srbije na tribini „PREOKRET“ koja je održana juče u prepunoj Galeriji Doma kulture u Negotinu. 
„Suština „Preokreta“ jeste da se u Srbiju dovedu evropske vrednosti i sistem organizovane države. Da kada čovek ode kod lekara može da kupi lek, da mora da plati kaznu ako je učinio prekršaj, a ne da i dalje živimo na principu veza i zataškavanja. Sve ono od čega ova zemlja zavisi nalazi se u Evropskoj uniji, a 80 odsto ekonomske razmene je sa zemljama Evropske unije. Evropska društva nisu idealna, ali su to društva sa najuređenijom demokratijom i zato je put Srbije u Evropsku uniju jedino što može da nam pomogne da živimo bolje.“ – rekao je Milić i dodao - „Ono što nas razlikuje od zemalja u okruženju, jeste što je i pored političkih promena koje su se i kod njih dešavale, celo društvo imalo isti cilj, a to je ulazak u EU, što kod nas nije slučaj.“ 
posetilac našeg Bloga. Hvala i dođite opet.
E
